27/07/2026
ЉЕПОТЕ КРАЈИНЕ 3. ДАН
Последњи дан акције је почео распремањем кампа. Склопили смо шаторе, очистили простор око дома и помогли домаћинима у поспремању дома након Грмечког марша.
Након тога смо кренули да обиђемо преостале двије дестинације. У односу на првобитни план, додали смо Јањске отоке које смо обишли први дан и Дабарску пећину и врело Дабра које смо оставили за недјељу. Из плана је испао извор Санице јер смо у петак дошли у дом кад је већ пао мрак па није било могућности за обилазак Санице приликом доласка.
Као и претходне атракције, и извор Дабра са сусједном пећином је призор који оставља без даха. Као и остали крашки извори, Дабар извире из дубине земље и стрмоглаво се спушта ка Сани. Одмах након извора је кристално чисто језерце а одатле Дабар кроз шуму и пропланке наставља свој кратак пут од 7 км до Сане. Као и код осталих извора, нисмо пропустили прилику да се напијемо окрепљујуће воде која је тек избила на површину из великих дубина. Кажу да је питак читавом својом дужином.
Поред врела Дабра је и фантастична пећина, са сводом високим преко 20 метара и исто толико широким отвором. На почетку је велика дворана а даље се свод благо спушта и како кажу проходан је и без опреме најмање 200 метара, али све зависи од нивоа подземних вода. Овај пут је било доста воде па нисмо могли дубоко у пећину. Кажу да су ту људи боравили и прије више хиљада година, а у водама пећине наводно постоји и човјечја рибица.
Након Дабра смо кренули на водопад Блихе, такође у близини Санског Моста. Водопад је висок чак 56 метара а широк 10, а за вријеме већег водостаја зна бити и шири. Лако је приступачан, од пута С.Мост - Каменград спушта се дрвеним степеницама пар стотина метара, али призор на крају вриједи тог малог напора при повратку. Призор је заиста спектакуларан. Као и код осталих атракција, најтеже се одвојити и кренути назад а не уживати још мало направити још понеку фотографију.
На читавом овом путешествију као и приликом ноћења у шуми у срцу Грмеча једино нисмо успјели да видимо чувеног дрекавца, али надамо се да ћемо се срести неком другом приликом. Додуше, млађи чланови током спавања у шатору кажу да су чули неке чудне звуке :).
И тако, окријеписмо очи и душу фантастичним и незаборавним призорима као лијепим дружењем. Видјесмо доста тога, али и остависмо још понешто да видимо и следећи пут. Крајини се свакако враћамо што прије.
