27/05/2026
ЕКСПЕДИЦИЈА ТАТРЕ 2026
И послије 3 дана се нису слегли сви утисци са ове феноменалне акције. Иако смо у старту били скептични, да ли ће нас бити довољно, да ли ће нас послужити вријеме, како на непознатом терену организовати планинарске активности, да ли ћемо ми као организатори акције прикупити довољно потребних информација, да ли ће све протећи како треба, а на крају је све било боље од најоптимистичнијих очекивања.
Да не буде свака објава иста, а то су феноменалне слике, овај пут ћемо се прво осврнути на оно што и није било идеално. А управо зато да и други пут буде овако лијепо, морамо поправити пар ситница.
Оно почетно, да ли ће нас бити довољно, вагало се само првих пар дана након почетне објаве за акцију. Некако се поклопило са поскупљењем нафте због рата на Блиском Истоку па је било пожељно да се трошкови превоза подијеле на што више планинара да би сама котизација била прихватљива. Као ријетко кад, било је мало одустајања након прелиминарних пријава, али након крајњег рока за одустајање имали смо 2 одустајања која као и свим организаторима представљају проблем јер нити се више може пронаћи замјена нити се може повећавати котизација за већ пријављене учеснике. Наша је грешка што смо вјеровали на ријеч па нисмо узели ни аванс. На грешкама се учи, мада се овакве грешке нажалост често понављају. Неки планинари олако схватају обавезу коју су преузели пријавом за акцију. Котизација се рачуна према броју пријава и ту се урачуна и допринос матичном планинарском друштву који најчешће и буде симболичан. Апсурдно је да након одустајања у задњи час организатори дођу у ситуацију да трошкове покривају из свог џепа.
Водич планинарске акције није исто што и туристички водич. Његова је обавеза припремити планинарске активности, обезбиједити превоз, водиче ако се ради о мјестима гдје идемо први пут, али не подразумијева проучавање туристичких потенцијала градова и држава кроз које пролазимо. Ми најчешће и то одрадимо, али треба нагласити да то није обавеза већ добра воља оних који организују акције.
И најбитнија ствар, а то је дисциплина на стази. Ако водич дан прије акције нагласи да нико не смије ићи испред водича, ако уочи поласка то понови и нагласи усмено пред свима, онда не знамо како назвати ситуацију да неко оде испред водича и водич га више уопште не види до крајње тачке. Притом они који оду испред не размишљају о томе да је можда чистач назвао водича воки-токијем и јавио да се успори темпо, да има планинара који иначе немају никаквих проблема са кондицијом, али тај дан се лоше осјећају. А увијек, али баш увијек неко има лош дан. И то се мора испоштовати. Планинарење није трка ни са временом ни са другима него ЗАЈЕДНИЧКА акција. И они који имају вишак снаге треба да застану, понесу ранац онима који су тај дан лоше, да их бодре, а не да их оставе на зачељу.
Ми из ПЕД Мајевица, а то је став свих органа друштва, убудуће то нећемо толерисати. Ни у ком случају и ни на једној дионици, па макар то била шетња од дома до Новакове пећине нико НЕ СМИЈЕ ИЋИ ИСПРЕД ВОДИЧА нити без јављања ОСТАТИ ИЗА ЧИСТАЧА. Нажалост, свједоци смо да су за викенд три планинара изгубила живот. У ситуацијама кад се не испоштује основна планинарска дисциплина, водич може бити позван на кривичну одговорност. Разумљиво је да некима не одговара спорији темпо великих група, али ствар је ту проста, ако вам то не одговара онда се и не пријављујете већ на ту дестинацију одете соло или у мањој и спремнијој групи.
А сада оно много љепше. Акција је трајала од сриједе поподне до недјеље навече кад смо се вратили у Бијељину. Ако кажемо да нам је највећи проблем био наплата путарине кроз Мађарску, онда то говори колико нам је било лијепо. Иако је десетак дана уочи акције према свим прогнозама требало да нас очекује лоше вријеме, ми смо као и скоро увијек кад идемо у овом саставу имали лијепо вријеме. Мало је рећи лијепо, савршено. Сунчано, а не превише топло, вјетар пирне таман кад треба да нас расхлади а по доласку на Морско Око и Гиевонт захваљујући прочишћеној атмосфери поглед је пуцао на све 4 стране свијета. Они са оштријим оком су у једном моменту видјели и торањ на Авали па чак и маузолеј на Ловћену.
Наравно, било је ту и незаобилазних роштиља и дружења али због умора није се улазило касно у ноћ. Они најнеуморнији су чак нашли времена и снаге и да оду до Чоколовских терми, за које кажу да су међу највећим у Европи.
О другим детаљима смо писали током 'дневних извјештаја' са експедиције. Сад ћемо само да овдје додамо албум са дјелићем феноменалних слика које смо направили.
За крај, од свих учесника посебне похвале за нашег домаћина Душана који нам је излазио у сусрет и за најситније захтјеве и молбе. Довољно је рећи да је само због нас уочи доласка купио још један апарат за еспресо да мање чекамо кафу. И да, био нам је водич на успону заједно са супругом, па иако није планинар, био је савршен водич са осјећајем за планинарске потребе и захтјеве.
И за крај, организатори акције су били Дубравко Благовчанин и Александар Јелисић.
П.С. Наравно да са Гиевонта нисмо могли да видимо Маузолеј на Цетињу :)
П.П.С. На линији погледа се испријечила Јавор планина :)
